Историјат

Кнез Милош Обреновић је декретом 17. јула 1859. године променио име насеља Врбица насталог поред речице Кубршница у Аранђеловац и тако започиње историја града.

Десет година касније, 5. јануара 1869. године, тадашњи срески начелник Панта Луњевица, отац Драге Машин, са још неколико виђенијих људи оснива Читаоницу. У Читаоницу се одмах уписало 55 чланова и дали су прилог од 40 дуката. Одређена је кућа за Читаоницу, договорено којих десет листова ће узимати и ко ће водити бригу о њој. За председника је изабран Панта Луњевица, за деловођу Лука Цветковић а за старатеље трговци Иван Тадић и Јоксим Добричић.

У извештају Министарству просвете 1874. године види се да је Читаоница имала 72 члана, 40 разних књига на српском језику и да је примала 11 листова: Будућност, Видовдан, Домишљан, Застава, Исток, Јавност, Јавор, Коресподенција, Рад, Србске новине и Тежак. Чланарином од 16 гроша и прилозима бањских гостију успевала је да подмири трошкове кирије и претплате за новине и часописе.

О даљем раду Читаонице зна се врло мало, све до 1920. године када је, сада већ као Библиотека, радила у саставу Гимназије. За време II светског рата знатан број књига је сачуван у хотелу “Старо здање”. Сећања старих аранђеловчана кажу да је 1938. године отворена бањска библиотека, која је радила до пред крај рата када су је Немци затворили. О судбини књижног фонда се ништа не зна.

Педесетих година двадесетог века основан је Раднички клуб који је у свом саставу имао и Библиотеку. Највећи број књига за библиотеку дала је књижара “Нолит” у Аранђеловцу. Књижничар у тој библиотеци била је Јела Гачић из Аранђеловца. На жалост, и ова библиотека је затворена а највећи део књижног фонда пренет је у Гимназију.

Народни одбор општине Аранђеловац, 19. фебруара 1958. године,  доноси решење о оснивању Народне библиотеке и читаонице у Аранђеловцу и проглашава је матичном за подручје општине Аранђеловац. Први директор ове библиотеке био је Радован Николић.

До 1961. године Библиотека се често селила, па је била у кући Љубе Месаровића, затим у кући доктора Аџемовића, па у згради некадашње робне куће “Колектив”, да би се 1961. године уселила у зграду у Јадранској улици бр. 4, где је остала следећих 20 година. У тих 54 квадратних метара било је смештено око 20.000 књига. Од 1970. до 1980. године директор Библиотеке био је Добривоје Стевановић.

На иницијативу новопостављеног директора Наде Радашиновић (1980.), уз разумевање општинске управе, уведен је месни самодопринос, којим је купљен простор у улици Рада Кончара број 1 (сада је то Љубићка улица). 12. фебруара 1982. Библиотека се усељава у нове просторије које је, пар година касније, делимично прилагодила својим потребама.

Због великог залагања и успеха у раду, 1986. године Библиотека је добила награду “Милорад Панић – Суреп” која се додељује за највиша достигнућа у овој области. За значајан допринос у раду и развоју библиотекарства добила је Плакету Народне библиотеке Србије .

И данас, 27 година касније, Библиотека се налази у тих истих 402 квадрата, са преко 60.000 књига, око 3.000 часописа и дневних новина које је коричила и сачувала са малим прекидима од 1945. године. У свом саставу има позајмно одељење, одељење за обраду књига, завичајни фонд и читаоницу. Библиотечки фонд се сваке године увећава али више поклоном него куповином, јер су средства за набавку књига ограничена и недовољна.

Народна библиотека “Свети Сава” у 2009. години слави 140. година од оснивања, што је својеврсна прилика за презентацију њеног рада и значаја за општину и њене становнике.