Завичајно одељење

Градска библиотека и њено завичајно одељење користе сваку прилику, да се обрате својим суграђанима и замоле их да, ако поседују, завичајној збирци придруже или барем позајме ради репрографисања, материјал који је значајан за изучавање прошлости нашега краја: почевши од књига, преко старих новина и часописа, па до ситног (али веома значајног) материјала – старих плаката, улазница, разгледница, фотографија, мајсторских писама…

Најљубазније захваљујемо

——————————————————————————————–

Из документације Библиотеке

ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ “СВЕТИ САВА” У АРАНЂЕЛОВЦУ

Развој културе у Србији, а посебно почеци и даљи развој издаваштва и библиотекарства уско је био везан за историјска збивања на овом подручју. Вишевековно ропство под Турском условило је кашњење развоја укупне културе у односу на остале европске земље.

Тек почетком 19. века започиње нагли развој културе и изградња одговарајућих културних установа. Тако, већ средином 1832. год. започиње са радом прва штампарија у модерној Србији. Развој ове делатности условио је развој библиотекарства.

У то време књизи је придаван велики значај. Њена улога у просвећивању народа је била огромна. Тако се јавила потреба за отварањем јавних установа где би људи лакше могли доћи до писане речи и стицати нова знања. Те прве библиотеке биле су заправо читалишта. Прво и најзначајније отворено је у јануару 1846. год. Било је то Читалиште београдско.

Године 1869. отвара се и читалиште у нашем граду. Само десет година пошто је ушорени део села Врбица проглашен за варош и добио име Аранђеловац.

Заслуге за отварање прве читаонице код нас припадају Панти Луњевици, оцу Драге Машин који је тада био срески начелник у Аранђеловцу.

Рад нашег читалишта могуће је пратити само у почецима његовим (првих пет-шест година), док о каснијем  раду нема писаних трагова све до оснивања Гимназије (1920.год.), у чијем саставу ради ова библиотека.

Неколико година након II св. рата библиотека се консолидује и наставља развој, и у наредним деценијама сели се са једне локације на другу (ниједна власт до сада није показала вољу да помогне и ваљано реши питање рада и смештаја библиотеке). У тим “сеобама” неминован је био губитак или озбиљније оштећење дела фондова.

У библиотеци су се одувек прикупљале и чувале књиге и остали видови материјала који се тичу прошлости нашег града и његових људи.

Од недавно се у нашој библиотеци ради на поновном проналажењу   дела грађе изгубљене у прошлости, прикупљању новог материјала као и на сређивању постојећег фонда, како би целокупна збирка била квалитетније употпуњена и представљена струци, науци и јавности.

Делатност у завичајном одељењу неколико претходних година базирана је на прикупљању материјала који је издат поводом јубилеја 200-годишњице Првог српског Устанка, на прикупљању других, такође значајних, књига, листова, брошура, плаката, и осталог материјала (прикупљају се монографије села, студије о великим родовима и породицама, књиге прозе и поезије локалних писаца).

Лични контакт и поклон грађана је тренутно најважнији вид набавке. Велика количина важних материјала овим путем може бити спасена и представљена јавности.

Завичајно одељење је прошле године пружило преко 150 услуга корисницима разних категорија (најчешће су то студенти, ђаци, истраживачи, људи који припремају издавање нових књига завичајног карактера…).

На пољу периодике прикупљено је и прегледано више хиљада бројева дневних и недељних листова. Формирана је збирка исечака која ће бити предметно класификована (у њој су из друге димензије сагледани сви значајни догађаји у граду и околини, што је чини веома важном за будућа времена), и она тренутно броји преко 1000 чланака.

У завичајној збирци се од скора систематичније прикупљају фотографије са значајних културних догађања у општини Аранђеловац (књижевне вечери, прославе јубилеја). Посебног обима је група фотографија освећења нове цркве Св. Петра и Павла (прво освећење цркве у вароши још од 1862. год. и од завршетка цркве Светог Арханђела Гаврила). Нарочита пажња посвећена је старим фотографијама (стари објекти у граду – Парк, Жел. станица, Стара чаршија, старе куће, …). Збирка за сада укупно има преко 1500 фотографија и убудуће ће се похрањивати на компакт дисковима. Паралелно са овим пословима прегледа се и сређује архивска грађа из Архива у Новом Саду у Сремским Карловцима, као и из Архива Србије.