Јована Милованчевић рођена је 8. марта 1993. године у Тополи. Ученик је другог разреда тополске Гимназије, а прву збирку песама „Огрлица од живота“ објавила је пре две године у издању пожаревачког Културно-издавачког центра „Српска кућа“. У њој је преточила бисере свог детињства у најбоље средство за долажење до људске душе.

Песме пише од четвртог разреда основне школе. Добитник је Витезове награде, а њена поезија уврштена је у књигу „Сто талената поезије Шумадијског округа за 2007“ у издању Културно-издавачког центра у Пожаревцу. Поред поезије бавила се и новинарством, уређујући и водећи емисију културног садржаја на локалној радио станици. Занима је и писање драма и кратких лирских прича.

За Јованину поезију професор Бранко Радованов Говедарица каже да песме поседују фину лакоћу казивања. Речи теку, нижу се, питке су, кристално јасне, обичне и добро познате. У њима нема ничег сувишног разводњеног и недореченог. Чини нам се да смо песму већ негде чули. Све је тако једноставно, истинито, животно.

Земља – најбољи сведок прошлости

Јована Милованчевић

У само једном

тако малом

грумену  земље родне

шапатом срца ослушкујем године,

које су је газиле.

Прохујала времена

благим вихором ношена.

У тако малом огледалу вечности,

чини ми се да посматрам,

своје претке.

Препознајем црте, забринутих лица.

те побледеле слике

старосних година,

које не пролазе.

Као кроз густу маглу

која ме спречава да продрем

у суштину речи, живот.

У суштину речи, вечност.

И оставим земљу да дише,

тако смелу, кротку као срна,

слободну као птица,

јаку као ветар…